Umni sok društva

„Uostalom, isto je tako i danas; usta jednog naučnika

koji laska drugom naučniku, to vam je čašica zameđene žuči.“

Viktor Igo

»Ova je građevina ogromna. Ne znam koji je statističar izračunao da bi se, kad bi se naslagale jedna na drugu sve knjige koje su izašle iz štampe od Gutenberga, ispunilo odstojanje od Zemlje do Meseca; ali mi ne mislimo na tu veličinu. Međutim, kad bi čovek pokušao da stvori u mislima celokupnu sliku o količini proizvoda štampe do naših dana, zar mu ova količina ne bi izgledala kao kakva ogromna građevina, koja se naslanja na ceo svet, na kojoj čovečanstvo radi bez prestanka i čija se ispolinska glava gubi u dubokoj tmini budućnosti? To vam je mravinjak uma. To vam je košnica u koju svi umovi, te zlatne pčele, dolaze sa svojim medom. Građevina ima tisuću spratova. Ovde-onde na njenim stranama vide se mračne pećine nauke, koje se ukrštaju u njenoj utrobi. Svuda na  njenoj površini izlaže umetnost svoje arabeske, svoje ruže i svoje čipke. Tu svako delo pojedinca, ma koliko se izdvajalo iz redova ostalih, ima svoje mesto i svoj položaj. Harmonija izbija iz svega. Od Šekspirove katedrale do Bajronove džamije, tisuću malih tornjeva nagomilalo se bez reda na ovoj riznici svetskih ideja. Na njenoj osnovi ispisani su neki stari napisi čovečanstva, za koje arhitektura nije znala. Levo od ulaza imate stari niski reljef Homerov od bela mramora, desno poliglotsku Bibliju sa njenih sedam glava. Romancero, kao hidra, nakostrešio se malo dalje, a tako isto i još nekoliko drugih mešovitih oblika, Vede i Nibelunzi. Uostalom, ogromna građevina ostaje stalno nedovršena. Štampa, ta dšinovska mašina koja neprestano sisa sav umni sok društva, izbacuje bez prestanka nov materijal za svoje delo. Ceo ljudski rod na skelama. Svaki je um zidar. I najskromniji zapušava po jednu rupu ili donosi po jedan kamen. Retif de la Breton donosi krbulju blata. Svaki dan diže se po jedan nov sloj. Sem onoga što donosi svaki pojedini pisac donose i čitave zadruge. Osamnaesti vek dao je Enciklopediju, revolucija Monitor. Na svaki način, i to je građevina koja raste i diže se neprestano; i tu imate i zbirku jezika, i neprestani rad, i neumorni trud, i pregalačko sudelovanje celoga čovečanstva, i obećano utočište umne snage protiv novoga potopa, protiv varvarskih poplava. To je druga vavilonska kula ljudskoga roda.«

foto bz pixabay

Насловот на овој пост е позајмен од францускиот академик Виктор Иго, кој овој исказ го користи во горе цитираниот текст од неговото дело „Bogorodičina crkva u Parizu“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.