Среќна Нова 1949 година 8

Во далечната 1948 година уредниците на култното списание „Јеж“ го објавуваат следниов текст од М.Максимовић со наслов “Отац и његова три сина”, илустрациите ги има нацртано И.Лучева. Да се обидеме да ја откриеме пораката која преку овој текст ни ја испраќаат тогашните мајстори на новинарското перо.

цртеж И.Лучева

ОТАЦ И ЊЕГОВА ТРИ СИНА Текст: М. Максимовић илустрације И. Лучева (тобоже народна прича)

»Био једном један човјек, па имао три сина. Једног дана сазове он синове, па ће им рећи:

“Ево вам, синци, сваком по фишек хартије, а на сваком исписан исти задатак. Узмите сад сваки своју хартију, прочитајте, па учините шта ваља, да испуните оцу жељу и да задатак извршите. Ко најбоље ријеши задатак, на тога ћу оставити кућу и домаћинство, а двојица ћете како знате… Ево синови, примите фишеке…”

И даде им отац сваком испресавијан табак хартије запечаћен воском и печатом и рече им јоште и рок: да се сви врате дома и реку што је тко учинио до недјељу дана.

Синови прихватише хартије, па свак својим путем. А кад би уријечено вријеме, дођоше сва три оцу, пак почеше приповједати што је који учинио.

Прво узе ријеч најстарији:

  • Ја сам, оче, урадио ово: чим сам отишао својој канцеларији, ја сам дао да се фишек отвори и заведе у поверљиви деловодни протокол, под пов. бр. 366. Онда ми је секретарица донела тај твој акт да га сигнирам и парафирам. Акт сам доделио себи у рад себи и потврдио сам пријем акта у експедиционој књизи. Онда сам га завео у свој лични регистар. Онда сам позвао поверљиву дактилографкињу, па сам јој издиктирао у машину на матрицу, па смо онда умножили на гештетнер-машини. Онда сам написао и потписао одговарајући број спроводних аката и послао свим заинтересованим установама, свим полу – и донекле заинтерсованих установама и надлештвима, као и некима за које сам мислио да можда јесу, а можда и нису заинтересовани. Онда сам чекао да од њих добијем, како од кога: од неких дозволу, од других сагласност, од трећих мишљење, од четвртих предлоге…
цртеж И.Лучева

Старац је слушао свог сина најстаријег, па га онда узео за рукав:

  • Ама, не питам ја, добар човјече, за то, него шта си ти урадио по задатку?
  • Како шта? – Па ето причам ти.
  • Знам – настави отац, – али шта си ти урадио? Јеси ли задатак извршио и како си га извршио.
  • А, то нисам, – одговори најстарији син. Нисам могао, јер ми нису одговорили на време, иако сам свима писмено ургирао. Уостало и рок је био кратак, свега недељу дана. Ево, спремио сам ти молбу за продужење рока. Прописано је заведена и разведена, потписана, према-потписана и уопште одговара свим правилима добре администрације. У прилогу има и детаљно образложење и технички извештај, и анализа…
  • Добро сине, – рече старац, па се обрати средњем сину: – А ти? Шта си ти урадио?…« НАСТАВЉА СЕ 

1 thought on “Среќна Нова 1949 година 8”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.