„L´état c´est moi!“ 2

»…, „а оковите не се носат секогаш со елеганција.“

Џек Лондон

» … Prema tome mi smo za sebe imali sve uslove koji su nam dopuštali da budemo neustavni, a neustavnost, kad to nema ko da spreči, izgleda da je jedno naše tradicionalno zadovljstvo.

foto by pixabay

Imajući dakle povoljne uslove za to, ja sam ubrzo rešio krizu i obrazovao sam vladu. Sebi sam zadržao portfelj spoljnih poslova. Tada još niko od nas nije znao za onu lepu i tako korisnu ustanovu ministra bez portfelja. Mi smo, doduše, znali za portfelje bez ministra, ali ministar bez portfelja izgleda da je docniji pronalazak. Da je toga tada bilo, ja bih, razume se, na sebe primio tu tešku brigu da upravljam ministarstvom bez portfelja, bez resora i bez kancelarije. Ovako sam primio na sebe spoljne poslove, s obzirom na to što sam bio dete iz bolje kućei vrlo sam rđavo učio strane jezike, što je takođe jedna od kvalifikacija naše diplomatije.

Sem ovoga, vladu su činila još svega četiri ministarstva: policije, finansija, prosvete i vojno. U to doba, kada smo mi kao deca igrali vlade, nisu postojala mnoga ministarstva. Tako, na primer, nije postojalo ministarstvo narodnog zdravlja, jer izgleda da tada nije ni postojalo narodno zdravlje. Pa onda, nije postojalo ni ministarstvo saobraćaja. Drumovi su doduše postojali, ali smo mi već uveliko pevali uz gusle: „Drumovi će poželet‘ Turaka, jer neće imati ko da nas natera da ih opravljamo.“ Šume su doduše postojale, ali su njima upravljali hajduci, a tek u najnovije vreme hajduke su smenili ministri, te je obrazovano i šumsko ministarstvo. Rude kažu takođe da su postojale, ali kako se tada uredno plaćao porez, nije postojala nikakva potreba da se kakve druge rude istražuju. Vode su takođe postojale i služile su, kao i danas , kao sredstvo za poplave, samo se nije osećala potreba da poplavama upravlja osobiti ministar. … « NASTAVIĆE SE

Ovo svoje delo „Autobiografija“, Branislav Nušić objavio je 1924 godine. U njemu opisuje društvene prilike svoga vremena. Možemo slobodno zaključiti da u delovanju društvenih radnika, osven broja ministarstva malo se toga promenilo na mentalnom planu. Kako Nušić kaže “Nije imalo ko da ih natera”, a i danas nema ko da ih natera da rade svoj posao.

1 thought on “„L´état c´est moi!“ 2”

  • Исто е е денеска, нема кој да ги натера да почнат да почнат да работат посериозно.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.