Pravica, Državnik & Privilegije 2

foto by Marinela

Vuk se umije promeniti lijom. …

Lija liju nadlijala.

August Šenoa

» … Sav prihod imanja ima se jednako porazdijeliti, al´ da! Svesvetički vara me na žitu, na sijenu, na vinu, pa kad je prigovora, viče kroz smijeh da njemu nema ni suca, ni zakona, jer je njegov gospodar najviši sudac, komu bablja pravda nauditi ne može. …

  • Sa mnom – produlji dršćućim glasom Uršula staviv se pred njega – nije teško trešnje jesti, kad si pošten, al´ kad mi tko zaleđice zanjke plete, zaboravljam da sam ženska glava, a volja mi je jaka, jača od gospodina Batora, toga prvog pravednika krune ugarske. … Jao si ga zemlji gdje pravica na takvim rukama stoji.Krivda vas boli, a to je i pravo. Govorili ste važnih, teških riječi, izbrojili velike nepravde, a ja, cijeneći vaš plemeniti gnjev, neću o njima podvojiti. … poslije nesretnog mohačkog poraza zavladao bio, priznaje i žali gospodin kraljevski sudac da je možebiti u ovo razvraćeno vrijeme i od krive upute nevrijednih službenika. … Teško je u tako silovito doba obraniti i najjasnije pravo. Kad koji vladar posegne za novom krunom, prva mu je briga prikupiti oko sebe što više jakih pristaša, i njima na korist, a sebi na hasan, istrgnut će preko reda pokoji list iz knjige pravednosti. Ne mari on sred takve stranačke borbe za riječ. „quid juris“(prema pravu), već se drži načela: „ Do, ut des“(dajem da i ti meni daš).«

    foto by pixabay

Intelektualni majstor August Šenoa autor istoriskog romana „Seljačka buna“ sigurno je mislio na društvene prilike vremena u kom je on živeo, kada opisuje gore navedene opise iz ovog dela. Ovo njegovo delo prvi put je objavljeno 1877 godine. Iako se već nalazimo duboko u 21-vom veku, ništa se bitnije nije promenilo u našim društvenim prilikama kada je reč o nadmudrivanju državnika sadašnjice. Kada se radi o podeli zajedničkih društvenih prihoda, o babljoj pravdi, o poštenju građana, o primeni pravice, o razbuktalu krivdu, istotako se ništa bitnije nije promenilo. Ali zato naši „kraljevski sudci“ nikad ne daju priznanje da su nešto krivo uradili, u tom pogledu smo nadmašili konstataciju Augusta Šenoa koju daje o radu ove profesije. Dok kad je govorio o vladaru – državniku, tu nam nije ni do kolena, jer sadašnji državnici ne cepaju „preko reda pokoji list“, već su pocepali celu knjigu pravednosti. Tako da danas takva knjiga ne postoji. Zato postoji načelo „GRAMZIVOSTI“ koje koja vlast kako da dođe strogo se drži ovog svog načela.

У општи енциклопедиски лексикон СВЕЗНАЊЕ на страни 1787 написано је ово тумачење речи:

  • ПРАВИЦА, уређено осећање правде; по п. судија суди кад на конкретан случај не може да примени зак. пропис; по п. суде → изабрани судови; судија не сме испитивати да ли закон одговара п.

Док на страни 1819 налази се следеће тумачење:

  • ПРИВИЛЕГИЈА (лат.), изузетно право, повластица; нарочита повластица коју држава даје за извођење или виђење неких послова (нпр. некој банци да издаје банкноте). 

2 thoughts on “Pravica, Državnik & Privilegije 2”

  • Исто е и денеска ве мамат на ова, на тоа, на се на што може да се мами и никој за тоа не е виновен, за нив нема закон, нема судија.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.