Среќна Нова 1949 година

Ако хоћемо да расчистимо са честитком за Срећну 1949 Годину, добро би нам дошла помоћ Бранислава Нушића, јер није дочекао 1949 годину и сигурно не зна да код нас још увек није дошла, пошто не можемо напустити 1948 годину иако смо већ 2018 година. Е то је она јакобинска „учинковитост“ да једна година траје 70 година. То могу само јакобинци дали су они „стари“ или „нови“ уопште није битно, јер користе исти „софтвер“ модел 1948 годиште. Кад су „јежовци“  имали велику жељу да напусте 1948 годину позвали су у помоћ Нушића и лепо га замолили, ево како им је он покушао помоћи:

» – Драги чика-Аго, имате ли што за „Јежа“? А Нушић је увек волео младо друштво и правдао се што не седи са старијима … И разуме се, чика-Ага обећао одмах младим људима око „Јежа“ своју сарадњу. – Имам једну причу, децо, али шта вам вреди да напишем када ће онај мајстор-плајваз избрисати. – Напишите ви само, гледаћемо шта ћемо и како ћемо … И Нушић испричао отприлике овако:

Room Service, Servant, Service, Butler
foto by pixabay

Имао он одавно једнога познаника који је постао министар. У исту кафану долазе на пиво и он и министар. Недавно Нушић објавио своју нову књигу. – Сервус, Нуша! – каже му снисходљиво господин министар у пролазу. – Могао би да ми пошаљеш ону своју нову књигу. Видео сам је у излогу… . Сутрадан опет – Сервус, Нуша! А ти заборави… Молим те, и посвета да буде… . Трећег дана: – Сервус Нуша, Да ли си послао књигу? Четвртог: Сервус, Нуша! Они у Министарству не добише још књигу што си ми обећао… . Трајало је то недељу дана. Сад Нушићу није друго остајало него или да мења друштво и кафану где пије пиво или да купи своју књигу, па је поклони господину министру. Јер, како је познато, писац од издавача добија десет бесплатних примерака које добри пријатељи истога дана разграбе, а писац никада нема своју књигу, … Жртвовао је десет чаша пива купио једну своју књигу, написао реда ради: „Том и Том, министру, с поздравом – Б.Ђ.Нушић.“

Прошло је тако година-две. Нушић нешто претурао по једној антикварници, а антиквар се хвали: – Господине Нушићу, купио сам лепу збирку књига. Баш сам прекјуче истоварио пуне таљиге. Да видите само… . Заиста читаво брдо. Државна издања, књиге наших писаца, стране књиге које држава поручује, … Све књиге нерасечене. Међу њима и једна Нушићева књига. Ни њу није оскрнавио нож. Узе Нушић, погледа прву страну, а на њој његовим рукописом: „Том и Том министру с поздравом Б.Ђ.Нушић.“« … Наставља се

Велика захвалност на овом тексту Ж. Вукадиновићу, док цртеже је урадио Милош Вушковић, то су представници оне старе после ратне генерације медијумских радника део Јежовог тима из тог периода. Можда је сада разумљиво зашто се још увек овде код нас слави „Срећна Нова ʾ49 година“, која никако да доће јер нас не напушта 1948 година.

1 thought on “Среќна Нова 1949 година”

  • Bilo bi stvarno vrlo dobro kada bi nas današnji zvaničnici pozdravljali s pozdravom “Servus”. Bar da malo pokažu poštovanje prema svom glasačkom telu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.