Blagostanje uma i intelektualni rad

Američki indijanci imaju jednu mudru misao koja kaže: ‚‚Postoji vreme rata, ali postoji i vreme mira. Ljudi rata ne mogu biti i ljudi mira. Ljudi moraju da se promene, a najlakše je promeniti decu. Deca treba da postanu ljudi mira posle završetka rata. Profesor Sir Angus Deaton po godini (1945) svog rođenja očigledno je rođen u vreme mira, a zatim je postao veliki čovek mira zahvaljujući svom dugogodišnjem akademskom radu. Svoj intelektualni rad je krunisao dobijanjem Nobelove nagrade za ekonomiju 2015 godine za njegovu analizu potrošnje, siromaštva i blagostanja (Analysis of consumption, poverty and welfare).

foto by pixabay

Zahvaljujući ovom svom radu naredne godine je dobio titulu »Sir«. Iznenađuje podatak da u tom period kada je dobio ovu nagradu na ovim našim prostorima nije dobio adekvatnu pažnju akademske zajednice iz oblasti ekonomije o njegovom radu. Za nas je važan podatak da je u ovom radu posočeno da nivo blagostanja raste do određenom nivou finansiske zarade koja omogućuje finansisku slobodu. Taj nivo iznosi zaradu do 200 $ dnevno ili zavisno od nivoa standarda u odrećenoj društvenoj zajednici do te visine. Tako na primer za naše uslove i zarada od 50, 80 ili 140 $ dnevno sasvim bi bila dovoljna za srećan finansiski život. To u svom radu navodi i sam autor. Jedan od zaključaka u tom radu je i to da bogatiji ljudi imaju puno problema koji nemaju nikakve veze sa nedostatkom sredstava (Richer people have a lot of problems that have noting to do with a lack of funds). Drugim rečima izraženo, a prilagođeno našim društvenim uslovima moglo bi se reći da ovde ljudi koji zarađuju mnogo više od 200 $ dnevno nisu proporcionalno srećniji iako nemaju nikakvih finansiskih problema. Ovo se pogotovo odnosi na subjekte koji raspolažu društvenim alatom, a preuzeli su obavezu da stvore ambijent da ostali građani ostvare svoju finasisku slobodu zarađujući 30, 70 ili 110 sve do 200 $ dnevno. Ovakve se zarade ne postižu davanjem razno raznih društveni povlastica koje stimulišu nerad. Dok subjekti koji raspolažu društvenim alatom ostvaruju zarade kojima mogu pozavideti i privrednici koji svoje prihode ostvaruju u sadašnjem svesnom kapitalizmu. Samo slobodni umovi mogu stvarati i povećavati društveno bogatstvo.

1 thought on “Blagostanje uma i intelektualni rad”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.