COMME IL FAUT 4

»Сећам се да сам једанред, после напорног и узалудног труда око ноктију, запитао Дупкова, који је имао необично лепе нокте, јесу ли му одавно такви и како је то постигао. Дупков ми је одговорио: „Одкад знам за себе, никад ништа нисам радио да буду такви, и не разумем како могу бити другчији нокти у честита човека.“ Тај одговор ме је много огорчио. Ја тада још нисам знао да је један од главних услова comme il faut било сакривање тих напора помоћу којих се постизава comme il faut. Сomme il faut је било за мене не само битна заслуга, прекрасна особина, савршенство које сам желео да постигнем, него и неопходан услов живота, без којег није могло бити ни среће ни славе, ничега доброг на свету. Ја не бих ценио ни чувеног уметника, ни научника, ни усрећитеља људског рода, ако он не би био comme il faut

НАСТАВЉА СЕ


Наловот на овој пост е преземен од еден поднаслов во делото на Лав Николајевич Толстој (1828 – 1910) „Детињство Дечаштво Младост“. Ставовите од овој дел на ова негово дело се пренесени во целост. Дали тие ставови на авторот од неговото време кога бил млад може да се пренесат во нашава сегашнина? Секој за тоа може сам да одлучи и да даде свој сопствен став.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.