COMME IL FAUT 3

»Чудновато је да се тај појам тако дубоко накалемио мени који сам био асолутно неспособан за comme il faut. А може бити да се то comme il faut зато тако чврсто укоренило у мени што ме је стало огромног труда док сам га постигао. Страшно ми је и да се сетим колико сам неоцењиваног, најлепшег времена у животу шеснаестогодишњег младиђа изгубио да бих стекао ту особину. Сви на које сам се угледао – Волођа, Дупков и веђи део мојих познаника – постизавали су све то, чини ми се, врло лако. Ја сам их са завишћу гледао и крадом сам се усавршавао у француском језику, изучавао науку клањања, не гледајући онога коме се клањам, учио се да разговарам, да играм, да показујем равнодушност и досаду према свему, неговао сам нокте, које сам маказама секао заједно са месом – па сам ипак осеђао да ми треба још много труда да постигнем циљ. А собу, писаћи сто, екипаж, све то ја никако нисам умео удесити тако да буде comme il faut, иако сам се упињао да се и поред одвратности за практичне послове, тиме занимам. А другима је, чинило ми се, без икаквог труда све ишло одлично, као да друкчије није ни могло бити.«

 НАСТАВЉА СЕ


Наловот на овој пост е преземен од еден поднаслов во делото на Лав Николајевич Толстој (1828 – 1910) „Детињство Дечаштво Младост“. Ставовите од овој дел на ова негово дело се пренесени во целост. Дали тие ставови на авторот од неговото време кога бил млад може да се пренесат во нашава сегашнина? Секој за тоа може сам да одлучи и да даде свој сопствен став.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.