COMME IL FAUT

Наловот на овој пост е преземен од еден поднаслов во делото на Лав Николајевич Толстој (1828 – 1910) „Детињство Дечаштво Младост“. Ставовите од овој дел на ова негово дело се пренесени во целост. Дали тие ставови на авторот од неговото време кога бил млад може да се пренесат во нашава сегашнина? Секој за тоа може сам да одлучи и да даде свој сопствен став.

Лав Толстој

»Већ неколико пута у току ове приповетке наговештавао сам појам који одговара овом француском наслову, и сад осећам неопходну потребу да посветим целу главу том појму, који је у мом животу био један од најописанијих, лажних појмова које ми је накалемило васпитање и друштво.

Човјечји род се може поделити на много врста – на богате и сироте[i], на добре и зле, на војнике и грађане, на паметне и глупе, итд., итд.; али сваки човек има своју омиљену основну поделу, у коју несвесно сврстава свако ново лице. Моја главна и омиљена у времену о којем пишем била је подела на људе comme il faut и на људе comme il ne faut pas.[1] Ова друга врста делила се још на људе који су у ужем смислу comme il faut и на прост народ. Људе comme il faut сам поштовао и сматрао да су достојни да се са мном опходе као са себи равним; друге сам се претварао да презирем, а уствари сам их мрзео, јер сам осећао да они вређају у мени личност; трећи нису постојали за мене – њих сам сасвим презирао. … «

НАСТАВЉА СЕ


[1] Углађен и неуглађен (франц.)


[i] Овде може да се подразберат материјално богати и сироти, потоа интелектуално богати и сироти. (заб. на уредникот)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.