Pro publico bono (Za opšte dobro)

“… jer je za kaptur[1] izabran; a poslova će biti mnogo,

pošto je posle toliko ratova puno nemirnih duhova.“

Henrik Sjenkjevič (1846 – 1916)

»… ali kad se reši da sprovede unutrašnje reforme i kad je umesto pomoći kod naroda naišao samo na otpor i nezahvalnost, onda je svojevoljno sa miropomazane glave skinuo onu krunu koja je za njega postala nepodnosivi teret.

… Ali izgleda da se u ovoj svetoj Poljskoj zlo dešava kad ovakve izdajice, bez časti i savesti, ne samo ne bivaju kažnjene, nego putuju s velikom pratnjom ne bojeći se ničega, pa još i građanske dužnosti izvršuju. Sigurno ćemo propasti, jer gde bi se takva stvar mogla desiti, u kojoj zemlji, u kojoj državi? Dobar je bio kralj, Joannes Casimirus, ali je suviše opraštao i naučio je one najgore da veruju u nekažnjivost i bezbednost. Doduše, nije to samo njegova krivica. Izgleda da se i kod naroda sasvim izgubila građanska savest i osećanje vrline. Fuj! Fuj! on poslanik! U njegove nečasne ruke građani stavljaju celinu i bezbednost otadžbine, u one iste ruke kojima ih je on razdirao i u švedske lance okivao! Propašćemo, drukčije ne može biti! Još ga i za kralja predlažu . . . Šta ćeš! kod takvog naroda izgleda da je sve moguće. On poslanik! …«

foto by pixabay

Ставови кои Хенрик Сјенкјевич ги представил во своето дело „Пан Володијовски“ објавено во 1888 година како да се напишани за нашава општествена сегашност. Насловот (Pro publico bono) на овој пост како израз е позајмен од овој роман на Хенрик Сјенкјевич.


[1] kaptur = u staroj Poljskoj plemićki skup, koji je u vreme beskraljevstva održavao red i bezbednost.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.