Среќна Нова 1949 година 21

И Кленам примети да тог човека не мучи само његова, Клеманова мисао, него и Миглеова, пошто читавим оним кратким путем до парка разговор са г. Мигелом није некако ишао од руке, а око на тог човечиљка, чак једнако се враћало и кад је разговор био о нечем сасвим десетом.

Најзад, кад су се нашли већ међу дрвећем, г. Мигле одједанред застаде па ће рећи:

  • Г. Кленаме, хоћете ли бити љубазни па да погледате овога човека? Зове се Доис, Данијел Доис. Не би вам било ни на крај памети да је то ноторна хуља, јел´ да?
  • Ни у ком случају! (збиља збуњиво питање, и то у присуству тога истога човека).
  • Наравно, не би вам на ум пало. Знам и ја да не би. А да ли би вам пало на ум да је то озлоглашени преступник, а?
  • Не би.
  • Не би, наравно. Али он је такав. Он је оглашени зликовац. А за шта га оптужују? Убиство с предумишљајем, па убиство без предумишљаја, паљевина, превара, фалсификати, обијање, похара, крађа, завера, велеиздаја. А, шта сад велите?
  • Велим, – проговори Артур Кленам приметивши слаб осмејак на лицу Данијела Доиса – ништа од свега тога…

НАСТАВЉА СЕ

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.