Среќна Нова 1949 година 19

Необично му је било чути, а још необичније видети г. Миглеа како се гура кроз покретна врата и испада на улицу са тим чивечуљком који је изгледао тако безазлено, и Кленам застаде за часак загледавши се зачуђено са вратарем. Али ипак пође за њим и брзо виде г. Миглеа како силази низ улицу, а крај њега онај душманин. Ускоро је пристигао свог старог сапутника и додирнуо га за раме.

Напрасито лице које му је окренуо г. Мигле одједном се поврати и ублажи када је г. Мигле видео ко је. Он му пријатељски пружи руку.

  • Како сте? – упита г. Мигле. – Тек сам се вратио из иностранства. Радујем се што вас видим.
  • И мени је драго што се видимо.
  • Хвала! Хвала!
  • Г. Мигле, а ваша ћерка?
  • Не може боље бити – на то ће г. Мигле. – Једино ми је жао што ме затичете у оваквом стању. Просто ми је прекипело.

Иако дан није био нимало врео, г. Мигле је сав горео у ватри, тако да је привлачио пажњу пролазника, утолико пре што се наслонио на неку ограду, скинуо шешир и кравату, и не обзирући се ни најмање на јавно мњење, стао некако комично да брише марамицом главу и лице, који су били гола вода, своје уши и потиљак.

  • И-ха, – узвикну г. Мигле облачећи се – ово ми је добро пријало! Сад сам се мало повратио.
  • Узрујали сте се, г. Мигле. Шта вам је?
  • Причекајте само, све ћу вам казати. Имате ли времена да се мало прошетамо по парку?
  • Времена имам колико хоћете.
  • Онда хај`те са мном. Пазите ви само овога!

Артур је баш ненако окренуо поглед на онога човечуљка који је напао г. Миглеа и кога је г. Мигле тако разјарено вукао за јаку.

НАСТАВЉА СЕ

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.