Neko osećanje dostojanstva

„… jer u Parizu mnogi se zadovoljavaju da

gledaju posmatrače i za nas je već vrlo zanimljiv

predmet zid iza koga se nešto događa.“

Viktor Igo

» – Hej, prijatelju! nije slobodno.

Čovek u kožnom grudnjaku odgurnu ga ramenom.

  • Šta hoće ova hulja? – reče on glasom tako jakim da je cela dvorana obratila pažnju na ovaj čudnovati razgovor. – Zar ne vidiš da sam i ja izaslanik!
  • Vaše ime? – upita vratar.
  • Žak Kopenol.
  • Zanimanje?
  • Čarapar kod „Tri lančića“ u Ganu.

Vratar se trže. Prijaviti opšinare i kmetove, još nekako ide; ali jednog čarapara, to je bilo mnogo. Kardinal je bio kao na trnju, ceo svet je slušao i gledao. Već dva dana trudilo se njegovo prevashodstvo da ugladi ove flamanske medvede, da bi ih načinilo pogodnijim za predstavljanje, te mu je ovaj ispad bio vrlo neprijatan. Međutim, Gijom Rim, sa svojim lukavim osmehom, priđe vrataru.

  • Prijavite gospodina Žaka Kopenola, opštinara varoši Gana – šapnu mu on.
  • Vrataru – prihvati kardinal glasno – prijavite gospodina Žaka Kopenola, opštinara slavne varoši Gana.

To je bila pogreška. Sad, Gijom Rim još bi mogao i otkloniti ovu teškoću, ali Kopenol beše čuo kardinala.

  • Ne, bogami! – uzviknu on gromkim glasom – nego Žaka Kopenola, čarapara. Čuješ li, vrataru? Ništa više, ništa manje. Pa to je dovoljno lepo kad se kaže čarapar. Gospodin nadvojvoda potražio je više puta oslonac svoje vlade u mojim čarapama.
foto by pixabay

Na to se zaori pljesak i smeh. U Parizu se dosetka odmah razume, i, prema tome, uvek joj se pljeska.

Dodajmo da je Kapenol bio čovek iz naroda i da su gledaoci koji su ga okružavali takođe bili iz naroda. Zato je veza između njih i njega bila brza, električna, i, tako reći, uzajamna. Oholi ispad flamanskog čarapara, koji je ponižavao dvorske ljude, beše probudio u svima pučkim dušama neko osećanje dostojanstva, koje je u petnaestom veku bilo još nejasno i neodređeno. To je bio jedan od njihovih, ovaj čarapar koji se nije dao gospodinu kardinalu! – pomisao prijatna ubogim ljudima, koji behu naviknuti na poštovanje i pokornost prema momcima sudskih službenika opata Svete Ženevjeve, kardinalova skutonoše.

Kopenol ponosito pozdravi njegovo prevashodstvo, koje uzvrati pozdrav svemoćnome građaninu koga se bojao Luj XI. …«

Насловот на овој пост е позајмен од францускиот академик Виктор Иго, кој овој исказ го користи во горе цитираниот текст од неговото дело „Bogorodičina crkva u Parizu“. Ова дело како превод на Dušan Đokić, а редиговано од Dr Dušan Milačić е објавено во 1966 година.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.