Среќна Нова 1949 година 15

„Bogati uvijek gledaju cijene, ako ništa drugo a

ono iz zadovoljstva da ih ne uvaže.“

Robert Ludlum

                »Тихон Павловић не зна да одговори. Наступа непријатна пауза. Моћ говора му се враћа тек кроз један минут. –

  • Дааа… А можда си ти у праву! – каже он покајнички. Жива истина – сасвим сам занемарио малишана! Признајем… Ђаво ће га знати, како се то десило! Ја сам, чини ми се, културан човек, педагогију познајем. Учинског сам читао – а онамо – извол`те… чак ни у школу код Косте нисам ишао… Крив сам! Али ништа, сад ћу ја да га пробам! И то строго! Дисциплина – то је мајка реда!

Благодарни педагошки занос Тихона Павловића конкретни израз, чим у собу ступи Коста – ученик трећег разреда, румених образа и разбарушене косе.

  • Задатак си спремио?
  • Јесам, тата…
  • Е! Ти се, брајко, добро припази! Немој да почнеш да ми ленчариш!

За време ручка, Масљуков не спушта с Косте брижни родитељски поглед. Примједбе и поуке, једна за другом, лете ли лете. „Не клати ногама испод стола“, „Зашто мљацкаш? Ниси кочијаш!“ „Зашто су нокти прљави?“ и т. д.

После ручка Тихон Павловић хвата сина за подбрадак и говори му што строжије може:

  • Од сутра ћеш ми показивати свеске. Јеси ли разумео?
  • Јесам – шапуће Масљуков млађи, посматрјући оца зачуђено.
  • Не, још данас ћемо почети…где ти је ђачка књижица? Деде покажи!
  • Нисмо је још добили.
  • Ајде, море! – неповерљиво жмирка Масљуков. – Лепо, сутра ја идем у школу па ћу проверити. Ако си слагао – бери кожу на шиљак.

Сутрадан Коста пружи оцу своје свеске.

  • Остави то сад… Не можеш ни новине да прочиташ! – гура дечка Тихон Павловић и довикује жени, која је ушла у кухињу: – Чуј, Машо, пишу да је антициклон обишао московску област и захватио западне крајеве… Очекује се велики снег.« НАСТАВЉА СЕ

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.