Duboka kriza odgovornosti

»Čovekov je cilj da bude čovjek, a uvjet za postizanje tog cilja – da bude čovjek za sebe. – Odluka počiva na čovjeku. Ona počiva na njegovoj sposobnosti da sebe, svoj život i sreću shvati ozbiljno, na njegovoj voljnosti da se suoči s moralnim problemom, svojim i svoga društva.«

foto by Marinela

Erich FROMM: »Čovjek za sebe«

„1. Djelo Svetozara Markovća duboko je prožeto moralnim pitanjem. Kada piše o »moralnom vaspitanju« (1873) ističe: »Nego ovo je samo jedna strana moralnog razvitka, a vi znate šta znači moralno razvijen čovjek. U ovom društvu gde su ljudi naučili da žive »svaki za se« ili najviše »za svoju decu«; u društvu gde je svaki navikao da vlada ali da se pokorava, da besni ili da puzi itd. obrazovati novo koljeno ljudi – pravih ljudi – kojima je reč i delo upravljeno na jednu celj, koji vole ljude i kadri su da usreće one koje vole tj. da ustroje društvo, koje bi usrećilo sve. Između grube realnosti i ovog ideala, leži grdna provala, jedan deo barem od ove grdne provale, treba da popuni škola«. Svetozar Marković kritizira postojeće državne i društvene institucije i određuje pravce njihova mijenjanja:

…»Mi smo iskazali ova, osnovna, načela društvenih nauka kojih ćemo se držati u našem budućem radu i mi ćemo ih u tom pravcu razvijati dotle dokle god dopire moć nauke, ali glavni će nam posao biti:

  • da pokažemo savremene potrebe našega naroda i u koliko današnje ustanove odgovaraju njegovim potrebama;
  • da pratimo javni život narodni od opštine pa do skupštine;
  • da pratimo kritički radnju sviju državih organa;
  • da izložimo načelo, nacrt kako da se preobražava kao ustanova društvena prema načelima koje smo izrekli, a prema našim potrebama«. Ističući da je cilj »ukupni politički i društveni preobražaj celog srpskog naroda«, naglašava: »mi hoćemo dakle ne promenu ministarskih portfelja i kabineta, ne promenu dinastija – već korenu načelnu reformu u celom sklopu društvenom« (podc. 7. Š.). Svetozar Marković je pri tome svjestan postupnosti društvenog razvitka: »Nikakav radikalni preobražaj ne može se učiniti u jednom narodu, pa ma kako on u teoriji bio pravičan i koristan za narod, ako u narodu nema LJUDI I SREDSTAVA da se taj poredak ostvari«.“
foto by pixabay (Mount Olimpus)

Светозар Марковиќ, Ерих Фром, Звонимир Шепаровиќ, различити ликови пишуваат за иста работа во различити општествени уредувања, на различити простори во различити времиња. Горенаведениот извадок е од делото „Pojave i odgovornosti“ објавено во 1986 година од професор Звонимир Шепаровиќ, но одговорноста како општествена појава секогаш е ставана како една од основните карактеристики за ликовите кои сакаат да управуваат со општествениот алат од општествениот „Олимп“. 

У општи енциклопедиски лексикон СВЕЗНАЊЕ на страни 1551 написано је ово тумачење речи:

  • ОДГОВОРНОСТ, стање кажњивости 1 особе, произишло из оних моралних или правних закона о које се она у свом деловању огрешила, а према којима свесно била обавезна да их поштује; може бити морална или кривична, према том о које се законе 1 особа огрешила; ове 2 о. Независне једна од друге; неко може бити одговоран морално, али не и кривично; има и случајева да је неко одговоран кривично, мада у његову случају нема морална о.; о. може бити: кривична, дисциплинска, полит., и грађ.; свака о. повлачи санкцију. autor teksta

1 thought on “Duboka kriza odgovornosti”

  • Odgovornost, pojam koj je u našoj zajednici odamna izumro, posebno u visokim društvenim krugovima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.